Month: January 2019

18 – Princip najmanjeg vremena

Kroz jednu zanimljivu priču izložen je Zakon o prelamanju svetlosti kroz negomogenu sredinu, koji je prvi formulisao Snel, a publikovao Dekart. Do zakona se dolazi interesantnom kombinacijom zakona optike i mehanike, uz neizostavnu pomoć matematike. Dodatak: Zadaci za rešavanje, Matematičke zanimljivosti, Matematički humor

Dalje

17 – Heronove refleksije i najkraća rastojanja

Heron iz Aleksandrije (1. vek nove ere), jedan od najistaknutijih matematičara i inženjera tog doba, bavio se istraživanjem puta zraka reflektovane svetlosti i došao do zakona po kome je upadni ugao jednak odbojnom u homogenoj sredini, što odgovara najkraćem putu svetlosti. Nekoliko primera u prilogu ilustruje Heronov zakon  refleksije. Dodatak: Zadaci za rešavanje, Matematičke zanimljivosti, […]

Dalje

16 – Egipatski razlomci

Pod Egipatskim razlomkom se podrazumeva jedinični razlomak, dakle razlomak oblika 1/n, gde je n prirodan broj. Interesantno je da se bilo koji razlomak manji od 1 može predstaviti kao suma različitih Egipatskih razlomaka;  traženu konstrukciju (algoritamskog tipa) demonstrirao je čuveni Leonardo iz Pize, zvani Fibonači, još 1202. godine. Ovaj algoritam ponovo je otkrio u 19. […]

Dalje

15 – Primena Teorije verovatnoće u razrešenju neobičnog troboja

Neobičan troboj  je čuveni problem o trojici revolveraša koji svoj nesporazum rešavaju u troboju pucajući jedan u drugog (po izboru) u redosledu koji je unapred određen žrebom. Zadatak pripada oblasti Teorije verovatnoće i svoje mesto u istoriji popularne matematike obezbedio je neočekivanim  ishodom troboja (u teorijskom smislu). Dodatak: Zadaci za rešavanje, Matematičke zanimljivosti, Matematički humor

Dalje

14 – Primena grafova u rekreativnoj matematici

Grafovi imaju veliku primenu za modeliranje raznih tipova relacija i procesa u kompjuterskim naukama, matematici, hemiji, fizici, društvenim naukama, lingvistici, biologiji, itd. Mnogi praktični problemi mogu se predstaviti pomoću grafova. U ovom izdanju pokazuje se kako se i problemi rekreativne matematike mogu efikasno i elegantno rešavati pomoću grafova. Dodatak: Zadaci za rešavanje, Matematičke zanimljivosti, Matematički […]

Dalje

13 – Zadatak o čoveku i lavu u kružnoj areni

Zadatak o lavu i čoveku iz 1932. spada u red onih zadataka iz oblasti zanimljive matematike koji je privukao veliku pažnju matematičara. Čitavih 25 godina vladalo je mišljenje da čovek ne može umaći lavu, a onda je  Abram S. Bezikovič, profesor sa Univeziteta u Kembridžu,  dao dokaz da čovek može da izbegne susret sa lavom. […]

Dalje