Category: Tema

51 – Genijalni Džon fon Nojman

U ovom prilogu opisan je neobičan život i rad jednog od najvećih matematičara dvadesetog veka Džona fon Nojmana, koji je osim velikog doprinosa  u raznim disciplinama matematike učestvovao i u razvojnom procesu računara i atomske bombe. Dodatak:  Zadaci za rešavanje, Matematičke zanimljivosti, Matematički humor

Dalje

50 – Možda niste znali…?

Ovaj prilog je  mala kolekcija od nekoliko desetina  vrlo kratkih zanimljivosti iz sveta matematike. Dodatak:  Nagradni zadatak, Zadaci za rešavanje, Matematičke zanimljivosti, Matematički humor

Dalje

49 – Zašto je matematika lepa?

Mada je lepota u matematici nesumnjivo prisutna, niko ne bi mogao precizno da kaže u čemu se ona sastoji. Postoje različite impresije i subjektivne ocene u vezi matematičkih rezultata i to su teme ovog priloga. Dodatak:  Zadaci za rešavanje, Matematičke zanimljivosti, Matematički humor

Dalje

48 – Najpoznatiji matematički problem

U prilogu je data kratka istorija čuvene Fermaove poslednja teoreme, verovatno najpoznatijeg matematičkog problema, koju je 1670. godine u formi hipoteze postavio veliki francuski matematičar Pjer Ferma: Jednačina x^n+y^n=z^n nema celobrojna pozitivna rešenja  za x, y i z kada je prirodni broj n>2. Hipotezu je dokazao Endru Vajls 1995. godine.

Dalje

47 – Galoa – tragična sudbina genija

Život francuskog matematičara EvaristaGaloa (1811-1832) je bio duboko tragičan. Živeo je brzo, buntovno i kratko, podario je matematičkom svetu jednu novu oblast (teorija Galoa), ali nije doživeo da vidi plodove svog rada – smrtno ranjen u besmislenom dvoboju,  umro je u dvadeset prvoj godini. Dodatak:  Nagradni zadatak, Zadaci za rešavanje, Matematičke zanimljivosti, Matematički humor

Dalje

46 – Nasumično kretanje u prostoru

U prilogu je razmatran problem nasumičnog kretanja u jednodimenzionalnom, dvodimenzionalnom i trodimenzionalnom prostoru, pri čemu se nasumično kretanje sprovodi preko slučajnih brojeva. Verovatnoća da se, polazeći iz određene tačke, posle dovoljno velikog broja “koraka” stigne u polaznu tačku je 1 za dimenzije n=1 i n=2, dok je u slučaju trodimenzionalnog prostora verovatnoća 0.34. Dodatak:  Nagradni […]

Dalje

45 – Kirkmanov problem o učenicama

Kirkmanov problem o trojkama učenica koje šetaju je zanimljiv problem iz rekreativne matematike za koji se ispostavilo da je blisko povezan sa različitim naučnim disciplinama kao što su statistika, teorija kodova, višedimenzionalna geometrija, Adamarove matrice, projektivna geometrija. Dodatak:  Nagradni zadatak, Zadaci za rešavanje, Matematičke zanimljivosti, Matematički humor

Dalje

44 – Grotendik i Pereljman – matematičari koji nisu voleli slavu i nagrade

U ovom prilogu ispričane su dve kratke priče jedinstvene u istoriji matematike. Dvojica čuvenih matematičara Aleksandar Grotendik (1928-2014) i Grigorij Pereljman (1966- ), obojica dobitnici Fildsove medalje, najvećeg svetskog priznanja matematičarima ne starijim od 40 godina, odbila su da prime nagradu i visoke novčane naknade. I ne samo to, i Grotendik i Pereljman odrekli su […]

Dalje

43 – Zašto ima samo pet pravilnih poliedara?

Opšte je poznato da postoji samo pet različititih pravilnih poliedara (geometrijska tela  čije su  strane pravilni poligoni i ima jednake poliedarske uglove, kao što su tetraedar, kocka, itd.). Međutim, samo mali broj matematičara razmišlja otkud ovo ograničenje. U ovom prilogu dato je objašnjenje (dokaz) koristeći osnovne osobine Teorije grafova. Dodatak:  Nagradni zadatak, Zadaci za rešavanje, […]

Dalje

42 – Brunova konstanta i Pentium-ov bag

U prilogu se vraćamo u devedesete godine prošlog veka kada se pojavio najnoviji mikroprocesor kompanije Intel nazvan Pentium i  o čuvenom Pentium-ovom bagu i posledicama. Bag je otkriven prilikom izračunavanja sume recipročnih vrednosti blizanaca (tzv. Brunova konstanta). Blizanci su  prosti brojevi koji se razlikuju za  2, kao što su (3,5),  (5,7), (11,13),  (17,19), itd. Dodatak:  […]

Dalje