Rekreativna matematika

33 – Igra na dodekaedru i Hamiltonovi putevi

Put kojim se obilaze sve tačke u ravni tako da se kroz svaku tačku prođe jednom i samo jednom nazivaju se Hamiltonov put. Ime potiče od igre na dodekaedru koju je smislio čuveni britanski matematičar Hamilton 1856. godine. Hamiltonovi putevi imaju veliku praktičnu primenu, međutim,  još uvek nije konstruisan  algoritam za utvrđivanje egzistencije i trasiranje […]

Dalje

32 – Frobenijusov problem i pileći komadići

Frobenijusov problem pripada oblasti Diofantovih linearnih jednačina ali i Teoriji optimizacije. Javlja se u mnogim aspektima ne samo matematike nego i u realnim situacijama. Rešen je samo za mali broj promenljivih, a u opštem slučaju predstavlja jedan od najpoznatijih nerešenih problema u oblasti Diofantovih jednačina.  Jedan od problema Frobenijusovog tipa je i popularan zadatak o […]

Dalje

31 – Božanski brojevi

Božanski broj  (God’s number) je pojam koji je nastao u diskusiji o optimalnom rešenju Rubikove kocke, ali se koristi i kod  drugih zadataka ili igara kombinatornog tipa. Odnosi se na algoritam koji, sledeći pravila igre, daje rešenje u najmanjem broju sukcesivnih poteza koji se ne može smanjiti. Nalaženje Božanskog broja je izazovan ali po pravilu […]

Dalje

30 – Problem osam kraljica

Jedan od najčuvenijih problema povezanih sa šahovskom tablom i šahovskim figurama nesumnjivo je Problem osam kraljica: Kako postaviti osam kraljica na standardnu šahovsku tablu 8 x 8 (ili, opštije, n kraljica na tablu n x n) tako da se međusobno ne napadaju? Razmatrane su i neke varijante ovog problema. Dodatak:  Zadaci za rešavanje, Matematičke zanimljivosti, […]

Dalje

29 – Rastojanje optimalnog vidika

U mnogim situacijama dok razgledamo neki objekt (na primer, sliku ili statuu u galeriji, spomenik u parku, itd.), zapažamo da postoji rastojanje sa koga se posmatrani objekt vidi najbolje. Ovu vrstu problema prvi je izučavao veliki nemački matematičar 15. veka Johan Miler, poznatiji kao Regiomontanus. Njegov rad na ovom polju smatra se prvom studijom nekog […]

Dalje

28 – Najgušće pakovanje sfera

Problem pakovanja sfera je čuveni Keplerov problem iz 17. veka. Iako je njegova formulacija vrlo jednostavna – traži se najgušće moguće pakovanje identičnih sfera u prostoru – spada u red najtežih ali i najpopularnijih matematičkih zadataka.  Problem je rešio Tomas  Hejls tek posle 400 godina i to uz pomoć računara. Dodatak:  Zadaci za rešavanje, Matematičke […]

Dalje

27 – Blago u centru kruga

Blago u centru kruga je manje-više kratka avanturistička priča koja se svodi na čuveni geometrijski problem iz 18. veka: Kako pronaći centar kruga samo pomoću šestara. Dodatak:  Zadaci za rešavanje, Matematičke zanimljivosti, Matematički humor

Dalje

26 – Super jaje

Super-jaje, poznato i kao super-elipsoid, je  fascinantan 3D objekt koji je dizajnirao Danac Pit Hejn 1965. Zbog svog neobičnog  geometrijskog oblika i izuzetne stabilnosti kad je položeno na ravno tlo, super-jaje se dosta koristi pri dizajnu nameštaja i raznih kućnih predmeta i ukrasa, ali i u arhitekturi, planiranju gradskih saobraćajnica, itd. Dodatak:  Zadaci za rešavanje, […]

Dalje

25 – Teorija haosa i efekat leptira

Teorija haosa je oblast matematike  u kojoj se razvijaju metodi zasnovani na jednostavnim determinističkim jednačinama za predviđanje ishoda globalnog događaja nestabilnog karaktera koji se sastoji od velikog broja uglavnom slučajnih pojava i događaja, ali koji su veoma tesno povezani. Na ovaj način se veoma male promene (efekat leptira) nekih parametara dinamičkog sistema mogu dalje prenositi […]

Dalje

24 – Neočekivano vešanje

Paradoks o neočekivanom vešanju je jedna logička zavrzlama koja je pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka bila predmet brojnih rasprava ne samo u časopisima popularne nauke već i u časopisima strogo naučnog karaktera. Koliko je problem o neočekivanom vešanju logički zamršen i skoro kontroverzan govori i podatak da  bibliografija koja se bavi ovim i sličnim […]

Dalje